Pred našim očima se odigrava preobražaj celokupnog školskog sistema, njegovo prestrukturiranje na osnovu savremenih prohteva. Od rukovodilaca reformi posebnu osetljivost na probleme zahteva i da se u novonastajućem školskom sistemu na adekvatan način ispolje i interesi manjina. Naravno ne možemo jednostavno da prebacimo odgovornost na «stvaraoce škola», na stručnjake pretežno srpske nacionalnosti. Naša je obaveza da i sami formulišemo svoje prohteve vezane za školski sistem i da ih zastupamo na odgovarajućim nivoima donošenja odluka.

Pošto smo u poslednje 3 godine sa svojim projektom «Palatabla» došli do vrednih iskustava na polju uloge računara u nastavi, u ovom članku ćemo govoriti samo o tome, reflektujući pritom na poteškoće i na one rezultate, na osnovu kojih se mogu skicirati dalji razvojni putevi procesa učenja-nastave uz pomoć kompjutera.

Više puta sam se susretao sa stavom, ne samo u krugu vojvođanskih kolega, nego i u krugu kolega iz Transilvanije (Erdelja), da se procesi osavremenjivanja nužno vode u (duhovnu) prostornu izgubljenost manjinskih zajednica. Garant očuvanja identiteta mnogi vide u negovanju tradicije u njenom klasičnom smislu, u prepoznavanju-poznavanju bogatstva narodne umetnosti. Ovo je zaista bitni element svesnog prihvatanja manjinskog bivstvovanja, ali nije jedini zadatak manjinskih zajednica samo da očuvaju i predaju nasleđeno, već je to i obezbeđivanje budućnosti novih generacija u datoj kulturi, a ovo poslednje je nezamislivo bez poznavanja tehnika dolaženja do informacija, njihovog skladištenja i prerade. Računar pruža pomoć upravo u ovome.

Koristeći svetsku mrežu, svi smo mi samo mala kap u moru, može se reći da smo svi u manjini, gube se sve one i komunikacijske i naviknute sheme, koje su se u nama nataložile tokom manjinskog bivstvovanja. Jedinstveni standard je prisutan i kod korišćenje interneta, pošto je ista cena elektronskog pisma koje se šalje u Beograd, u Budimpeštu ili u susedno selo.

Jedan virtuelno nastali forum često može donositi puno bolje odluke, nego telo donošenja odluka koje se može sazvati na bilo koji tradicionalni način, ni ne govoreći o tome, da se i vreme trajanja donošenja odluke može značajno skratiti, što uopšte nije zanemariva činjenica. Sve ove okolnosti bi trebale da motivišu intelektualce iz manjinskih zajednica u tome da podrže upotrebu sevremenih komunikacijskih kanala, i da osposobljavaju pojedince koji žive u manjinskim zajednicama za korišćenje ovih kanala. Za vreme određivanja razvojnog smera našeg školskog sistema ovu činjenicu ne smemo zanemariti.

Ovde trebam napomenuti, da nastanak Palatable možemo zahvaliti novosadskoj kancelariji Fonda za Otvoreno Društvo, a kasnije ju je podržala i Kancelarija Mađara Preko Granice. Na sreću i vojvođanski Sekretarijat za kulturu, obrazovanje i nauku je prepoznao značaj ovog programa, i podržao ga u skladu sa svojim mogućnostima. Našim donatorima možemo zahvaliti, da je učešće na svim programima Palatable bilo besplatno.

1. Osnovni tečaj upotrebe računara za nastavnike mađarskog jezika, istorije, likovne umetnosti i muzičke kulture. Uveli smo približno 160 profesora u tajne upotrebe računara u 11 gradova Vojvodine.

2. Uloga računara u nastavi mađarskog jezika i istorije. Približno 40 nastavnika je učestvovalo na subotičkim dodatnim usavršavanjima, gde su profesori iz Mađarske referisali o svojim iskustvima, davali konkretne ideje za konkretnu upotrebu računara, i prikazali digitalne materijale koje su napravili učenici.

3. Izada prvog vojvođansko-mađarskog multimedijalnog obrazovnog CD-a. U leto 2001 je nastao plod našeg mukotrpnog rada, kada smo sa Editom Pinter Molnar kao urednikom prezentirali CD koji sadrži i vojvođansko-mađarsku književnost. Jedan deo materijala sa CD-a se može pogledati i preko interneta. Zahvaljujući našim donatorima, CD-e smo mogli besplatno dati u ruke profesora mađarskog jezika.

4. Zahvaljujući inicijativi Palatable, studije iz sfere digitalne pedagogije našle su svoje stalno mesto na stranicama vojvođanskog stručnog pedagoškog časopisa, u Új Kép-u (Nova Slika).

5. Pojavljivanje na internetu. Naša internet prezentacija na adresi www.palatabla.zenith.org.yu sadrži bogatu kolekciju linkova, diskusionih foruma, aktuelne vesti i konkurse. Tu se može prijaviti i na elektronsku dopisnu (mailing) listu vojvođanskih profesora na mađarskom jeziku.

6 Organizovanje prezentacija i poseta predavanjima. 2001 zahvaljujući podršci dve lokalne gimnazije, uspeli smo organizovati višednevnu posetu u Segedinu. Tu smo mogli pogledati nekoliko multimedijalnih predavanja.

Postoje dve ekstremne zamisli u vezi sa informatičkim razvojem škola.Po jednoj zamisli, puno zanačajnije je formiranje svesti, osposobljavanje ljudskih prirodnih resursa za obrazovanje pomoću računara, jer u velikom broju osposobljeni profesori će pre ili kasnije uspeti u svom zahtevanju tehničkog razvoja svoje okoline. Po drugom stanovištu, škole jednostavno treba opskrbiti sa kompjuterima, i ovo će doneti sa sobom zainteresovanost profesora, što dugoročno vodi ka promeni uloge nastavnika i predstave o računaru. Netačnost prve zamisli je demonstrirao upravo primer Palatable: osposobljeni nastavnik čim se vrati u svoje staro okruženje, vraća se i svojim zastarelim metodima nastave – to nam pokazuju barem naša kratkoročna iskustva. Na mane druge zamisli ukazalo je nedavno završeno istrživanje, koje je bilo vezano sa radom Šulineta iz Mađarske: u okviru programa Šulinet, 50% škola ne iskorišćavaju mogućnosti koje pruža informatički kabinet. (Na osnovu podataka programa Infokronika, koji se mogao čuti na Radio Košut, 6. septembra 2002.) Na osnovu ovoga, ni ekstremni razvoj sredstava ne vodi ka cilju, nego je potrebna istovremena upotreba oba rešenja.

Upotreba računara u predmetnoj nastavi zahteva jako uštimani timski rad: priprema nasavnog časa od 45 minuta može da traje i 2-3 sata, zbog toga postaje nužna razmena digitalnih nastavnih sredstava između sebe: škola mora posebno zaposliti jednog stručnjaka za kompjutersku tehniku radi pomoći i izlaženja u susret nastavnicima koji predaju druge predmete; u ionako preokupiranoj sali za računare treba obezbediti mesta i za časove nastavnika koji predaju drugi predmet. Pomoću navedenih primera se može obrazložiti, zašto se u pojedinim školama mogu naći samo usamljeni Don Kihot. Naš je zadatak da im pomognemo, da ne bi svoju svakidašnju borbu za modernizaciju vodili potpuno izolovani.

Među pozitivnim dostignućima Palatabla treba navesti izradu obrazovnog CD-a, koji je svojim vrlinama i manama naterao profesore da iskažu svoje mišljenje. Do nas je stiglo jako puno pitanja, ideja i predloga. Ovo je veliki rezultat, pogotovo ako uzmemo u obzir da pre nekoliko godina još nismo ni poznavali ovo pomoćno sredstvo.

Za vreme raznih aktivnosti Palatable, ona je više puta dovela nastavnike u situacije, koje su mobilisale nove energije i njima.

Za vreme trajanja kurseva projekta Palatabla, nastala je jedna grupa, čiji članovi stiču znanja koji prevazilaze nivo osnovnog tečaja, koji su višeg ranga. Oni čine grupu Palatabla+. Članovi grupe su preuzeli na sebe obavezu, da sa završetkom kursa održe prezentaciju u svojoj školi, dakle u svojoj okolini, time i javno preuzimajući ulogu nosioca svetlosti u pogledu informatičke edukacije.

Osim nastavka svojih dosadašnji aktivnosti, Palatabla planira još i pokretanje jedne serije priručnika. Serija bi sadržavala mogućnosti kompjuterske nastave iz po jednog predmeta, zajedno sa skicama časa, linkovima vezanim za temu, metodiških predloga. Priručnik bi pisali aktivni profesori, koristeći iskustva, koja su stekli pri upotrebi multimedijalnih sredstava.

Od strane svakoga je prihvaćena činjenica, da se mobilni telefon treba napajati u određenim intervalima. Nastavnik nije mobilni telefon, ali ipak ne možemo očekivati od njega, da tokom 40 godina vrši svoju dužnost predano i sa oduševljenjem, a da mu pritom zajednica, za koju radi, ne omogući sa vremenom na vreme priliku za sopstveno usavršavanje. Potrebno bi bilo izraditi ponudu u sferi usavršavanja, iz kojih bi nastavnik mogao birati u skladu sa svojim interesovanjima, a troškove učešća na kursevima bi u potpunosti, ili delimično preuzimala država. Jedan od elemenata ponude za usavršavanje bi mogla biti Palatabla – koja bi se verovatno trudila da bude popularna, odnosno savremeni programi slični Palatabli.

U većini naših škola nema posebnog računara za nastavnike, na kojima bi se oni mogli pripremati za svoje pojedine časove. Oni, koji bi voleli da poprave kvalitet i naprave ineresantnijim svoje časove, predavanja, mogu to uraditi, samo ako kupe računar. Priličan pomak bi predstavljala i izrada programa, u okviru kog bi pedagozi mogli kupiti kompjutere sa popustom (na primer uz obavezu održavanja prezantacija ili izrade digitalnih nastavnih sredstava).

U drugim zemljama već vlada tendencija, da se zastareli kompjuteri velikih firmi daju sa popustom (eventualno besplatno) onima, kojima su neophodni. I ovo bi mogao biti značajan korak u pravcu tehničkog razvoja školstva, ali ipak trebamo paziti da naše škole ne preplave jeftine zastarele mašine.

«Većina ljudi o dopisnom školovanju zna samo toliko, da nasuprot neposredne  i procesualne veze nastavnik–učenik tradicionalnog obrazovanja, u ovoj formi školovanja postoji geografska udeljenost između nastavnika i učenika, radi čijeg premošćivanja se dešava predaja znanja odnosno komunikacija, prenošena iz centra.» (Endre Udvardi-Lakatoš). Dopisno školovanje je međutim nešto mnogo više od geografske udaljenosti: promena pogleda, koji sa predavanja stavlja naglasak na učenje. U dopisnom školovanju, nasuprot pogrešnim mnjenjima, u glavnoj ulozi nije računar, već interaktivitet, odnosno da učenik u roku od nekoliko minuta dobija povratnu informaciju o svom postignuću.

Što pre moramo započeti sa osposobljavanjem i školovanjem onih stručnjaka, na koje ćemo graditi naš budući sistem dopisnog školstva.U okruženju Palatable se već okupljaju kandidati, koji u sebi osećaju jedan takav poziv.

Sumirajući da kažemo još da zahvaljujući (i) Palatabli sve više delatnika u vojvođanskom školskom sistemu dokazuje da su spremni da prenose znanje pomoću savremenih sredstava, u savremenoj formi. Ukoliko uzmemo u obzir rezultate naše dosadašnje delatnosti, budućnost nam se čini još izazovnijom, međutim ne zaboravimo sledeće: upotreba računara je samo sredstvo, ne i cilj.